Beogradski izbori: apsolutna vlast Vučiću, totalni poraz opoziciji

Opozicija je trenutno u stanju fiktivnog postojanja. Njenog oporavka na starim osnovama neće biti. Pobedila je sama sebe. Aleksandar Vučić joj je u tome samo pomogao. Istina, i njemu su međunarodni faktori. Možda, poslednji put. 

Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda koja će uskoro izabrati novu gradsku vlast u glavnom gradu održani su 4. marta 2018. godine.

Rezultate izbora i grafički prikaz možete pogledati OVDE

1.Osnovna politička karakteristika ovog izbornog rezultata ogleda se u uspehu Aleksandra Vučića da zaustavi dva nepovoljna trenda sa prethodnih izbora održanih 2017. i 2016. godine na kojima je jasno iskazan trend rasta nezadovoljstva prema njegovoj vlasti, imajući u vidu da su građani u odnosu na izbore održane 2014. godine izlazili na glasanje u većem procentu, a za vladajuću koaliciju je glasalo sve manje i manje birača bez obzira da li je reč o gradskim, parlamentarnim ili predsedničkim izborima. Taj trend rasta procenta izlaznosti i pada osvojenih glasova birača od strane vlasti je na ovim izborima zaustavljen, a na numeričkom prikazu biračke volje građana Beograda ona izgleda ovako:

IZLAZNOST (Grad Beograd)

2014 – 814 776

2016 – 839 768

2017 – 915 673

2018 – 814 477

GLASALI ZA SNS & SPS KOALICIJU (Grad Beograd)

2014 – 463 978

2016 – 429 445

2017 – 403 019

2018 – 416 356

2.Ova promena u trendu raspoloženja birača posledica je političke neozbiljnosti, nezrelosti i nedoraslosti opozicionog vođstva koje od opštinskih, pokrajinskih i parlamentarnih izbora 2016. godine zaključno sa ovim poslednjem glasanjem, ruinira u kontinuitetu samu sebe, efikasnije nego što je u tome uspevala vladajuća koalicija. Reč je o faktoru autodestrukcije; organizacionog loma, političke neprincipijelnosti, vrednosne i političke dezorjentisanosti, kako na unutrašnjoj tako i na spoljnopolitičkoj razini. Obim autodestrukcije u samoj opoziciji, istina, potpomognut je i javnim medijskim i tajnim “invazivnim” bezbednosnim tehnikama i operacijama koje je Vučićeva vlast sprovodila sa ciljem da u što većoj meri dezintegriše i modelira opozicionu političku scenu.

3.Činjenica je da je na parlamentarnim izborima 2016. godine u Narodnu Skupštinu Republike Srbije ušlo, prešavši izborni cenzus od pet procenata, nekoliko opozicionih lista. Izborna lista “Dosta je bilo”, lista Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera, lista DSS-Dveri, Srpska radikalna stranka i lista SDS-LDP-LSV. Ta parlamentarna opozicija je već naredne godine na predsedničkim izborima u aprilu 2017. godine nastupila u drugačijim političkim savezima u odnosu na one koje su imali na izborima 2016. godine. Neke parlamentarne stranke su podržale 2017. godine nestranačke kandidate poput Saše Jankovića koji je osvojio (16,36%), SDS je podržao Vuka Jeremića (5,66%), lider “Dosta je bilo” Saša Radulović osvojio je (1,41%), lider Dveri Boško Obradović (2,29%), predsednik SRS Vojislav Šešelj (4,48%), predsednik LSV Nenad Čanak (1,12%), a Beli Preletačević (9,43%). Važno je napomenuti da je na predsedničkim izborima u aprilu 2017. godine Aleksandar Vučić osvojio u gradu Beogradu samo 44% glasova i to podržan od strane celokupne vladajuće koalicije koju je zvanično činilo deset partija. Postupanje opozicije, od parlamentarnih izbora 2016. godine, preko predsedničkih izbora 2017. godine, uz prekompozicije od tada do 3. aprila 2018. godine uzrokovale su ovako ozbiljan poraz opozicije na ovim izborima za odbornike u Skupštini grada Beograda.

4.Naime, posle dramatičnih promena na glavnom opozicionom toku iz 2017. koji se ogledao u izbornom rezultatu Saše Jankoviće u koaliciji sa Demokratskom strankom, i osvojenih 24% u Gradu Beogradu, usledilo je otkazivanje od strane Jankovića daljeg partnerstva sa DS u avgustu 2017. godine. Potom i napuštanja mnogobrojnih istaknutih pojedinaca PSG. Uoči ovih izbora formirana je nova koalicija Saše Jankovića, Vuka Jeremića i Dragana Đilasa kojeg su PSG i Narodna stranka istakli kao svog kandidata za gradonačelnika Beograda. Epilog je gubitak glasača na glavnom opozicionom toku iz 2017 godine, i odlazak ispod cenzusa novoformirane koalicije DS-SDS-NOVA koja je prošle godine delom podržala Sašu Jankovića, a SDS Vuka Jeremića. Prošle godine na većoj izlaznosti beograđana Saša Janković i Vuk Jeremić osvojili su u zbiru 30,44% glasova, a ove godine zajedno sa Draganom Đilasom samo 18,93% dok je koalicija DS-SDS-NOVA koja ih je prošle godine podržala osvojila samo 2,25% glasova i ostala duboko ispod cenzusa. Imajući u vidu da su ispod cenzusa ostali i koalicija “Dveri-Dosta je bilo” koja je osvojila samo 3,89%, SRS sa 2,34%, DSS sa 1,12%, LDP sa 0,24% jasno je da je poraz opozicije ozbiljan, izuzimajući relativni uspeh Aleksandra Šapića sa osvojenih 9,01% i inicijative “Ne davimo Beograd” koja se prvi put pojavila na izborima i osvojila 3,44% glasova beograđana.

Opozicija je trenutno u stanju fiktivnog postojanja. Njenog oporavka na starim osnovama neće biti. Pobedila je sama sebe. Aleksandar Vučić joj je u tome samo pomogao. Istina, i njemu su međunarodni faktori. Možda, poslednji put.

Komentar

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s